Kamen s latinskim natpisom koji je spasio Gregurić. Odnosi se na gradnju mosta preko Dubračine. 1826. g. Ratimir Gregurić – 18. nastavak - Ove sam godine počeo voditi brigu o našim historijskim spomenicima koji su ratom i prisustvom okupatora bili stalno ugroženi.

Ovi mići sramežljivi cvetić ča va umejku se skriva, potaji se, plašeć da ju niki ne otkrije i pokida. Već krajen febraja i početkon marča, one su ovde, mirison mame. Nježno plave ko oči moje vnučice, pa škure va vrtu moje pokojne majčice, pa lilaste, mehke ko velud va kantunu moga vrta.

Korizmeno vrime počinje na Čistu sredu ili Pepelnicu. Dura četrdeset dani od Pepelnice do Vazma, sten da se nedelje ne broje. Vazam pada prvu nedelju nakon punoga miseca prama tomu kako pada Pepelnica. Ovo leto pada na 16. aprila.

Vinodolske komunikacije u Srednjem vijeku

Ratimir Gregurić – 17. nastavak - Došli su crni dani, trebalo je svake noći biti spreman za put u internaciju, svaki se je čas mogla očekivati najstrašnija nesreća i opasnost. Usto učestale premetačine, pa strah od aviona učiniše da je moj rad malo jenjao.

Zadnja je mesopusna šetemana, zadnji mesopusni četrtak znani još ko Poberuhi. Gredu maškare, saki svojun muzikun ma z istun nakanun - gredu va poberuhi. Za dneva rano zapolne od vrat do vrat, znanomu i neznanomu zvone na vrata, kramaju, po padelicah kuhačami lupaju...

Vinodol je u razdoblju od 1225. godine (od kada krčki knezovi, kasnije Frankopani, upravljaju Vinodolom) pa do 1449. godine (kada je obavljena dioba kojom je Vinodol podijeljen među braćom) bio jedinstveno područje.

Ratimir Gregurić – 16. nastavak: - Soba je inače jednostavna, na zidu slika Meštrovićeva sa posvetom te Msgrova brata, pred prozorom u velikoj vazi narandža puna plodova. Dva ormara puna knjiga i mali etagere također pun knjiga. To je soba u kojoj Msgr. provodi svoje dane.

Ratimir Gregurić - 15. nastavak - Radnja je dobro uspjela. Mislim da je moja autokritika više nego objektivna, pa to mogu smatrati objektivnm sudom. No nedostataka ima ipak dosta, jer u ono teško doba nisam mogao doći do potrebnih podataka naročito o učiteljima naše škole...

Ratimir Gregurić – 14. nastavak: - Na dra. Kniewalda obratio sam se po savjetu gđe Danice Skomerža Ivanove koja je njegova tetka. Pisah mu najviše radi nekog starog lampaša u našoj crkvi i radi prenosa kastelanata iz Bribira u Crikvenicu...