Velo trodnevlje pred Vazam, ko počinje četrtkon je na smiraju, noć je punoga miseca, prvoga punoga miseca va pramaliću nakon koga pride Vazam. Ovo leto već znanoga čerljenoga miseca va narodu poznatoga kot krvavi misec. Javlja se on jušto tako koloran kot znak vele Isusove muke i skončanja na raspelu do zadnjega daha, okrunjen trnovun krunun, osujen na smrt na Veli petak.
Velo je bilo trpljenje i muka njegovoga zadnjega puta pod tešken drvenen križon put brda Kalvarije ili Golgote. Telo mu je trpelo vele tjelesne boli od ran nanešeneh bičevanjen, ranjena mu duša patila od ruganja naroda ki ga je izdal i prepušćal smrti. Srećuć puten mater mu Mariju i Veroniku, uz su svoju bol, on je tješil njih padajuć tri puti pod križon. Raspet i pribit čavlami na veli križ na Kalvarije zdahnul je va mukami i pokopan va grobu.
Va spomen njegovoj smrti narod va crikvah obilazi veli izloženi križ da bi mu iskazali poštovanje, zi crikav va procesije križnoga puta prolaze 14 postaja na kimi su izložene sliki ili kipi, od posljednje večere do ukopa va grob, na kemi zastaju, spominju se prikaza dogajanja. Pobožnost je to Isusove muki i trpljenja na kraju Korizme. Putem se pjevaju žalosne pjesmi i napjevi ko ča je - Stala plačuć tužna mati ili Stabat mater dolorosa - prama latinskomu. Moli se Oče naš, Zdravo Marijo, Sveta Marijo i Slava Ocu. Prilazi raspelu i nastavlja moliti. Nastaje tiho vrime, ne zvone zvona, puk provodi vrime va molitvah.
Va Crkvenice je bila užanca ranen jutron još za mraka poć od kuć put Kalvarije moleć se va tišine. Još samo nekuliko domaćeh drži do te užance. Lip je ti običaj, videt ženi i kade koga muža da kroz mrak gredu doklje njin pun misec osvetli put. Dok tičice pivaju svoje prve jutarnje pjesmi i ničesa ni čut samo njih, na ustami ljudi molitva. Pale kandele za seh svojeh pokojneh da njin dušan bude lakše, pasuju okolo križa klanjajuć se i tičuć Isusove krvave nogi. Uz Isusa na križu stoje kipi Majke Božje i apostola Ivana. Kad se pomoliš polešto se vrnjuješ doma, nekako miran, blažen, da si kroz misli prošal Isusoven zadnjen krvaven puton. Dogodi se da nan se i suza skotrlja niz obraz. Va srcu nada i vjera, prama Evanđelju tri dani po smrti, ukopa Isus uskrsne na velo čudo i od tada se radujemo i Vazam slavimo ko najveći kršćanski blagdan.
Žunta:
Ni mi poznato kuliko ljudi zna povijest izgradnje crikveničke Kalvarije. Rada bin da se zna da je gradnja počela leta 1893. kada je crkveno pastoralno vijeće sastavljeno od dičneh Crkveničani i ribari i zidari odlučilo o izgradnji. Prama zapisami i ostavštine pranona našega Crkveničana Ivice Šegote - Grobarkinoga i njegovoga pranona Ludovika Cara (grobar) i nona mu Stanislava, kameni blokovi za gradnju križa skopani su iznad igrališća, va velemi blokami voženi na saonicama konjami do Kalvarije kade su na licu mesta klesani. Križ je završen 1895. leta a kipi lika Isusa, Marije i Ivana načinjeni su i dovezeni zi Beča. Prama fetivemi dokumenti izrada križa je koštala 664 forinte i najviši je križ va Hrvackoj visok 4 metra i 60 centimetri. Pohvalno je da ga Ivica već 28 let farba i održava. Saka mu hvala!