Familja j' bila vela pa dela ni falelo. Vredne su bile i skrbne naše matere i noni. Otac je delal va državnoj firme ko tišljar i kolar, mi dečina va igre ili oko školi i zadaćnic. Okol vrta je bilo puno dela. Kopal se je saki komad zemlje, sača sej va vrteh našlo da ni rabilo poć na placu. Sakakove vrsti verduri, voćak. Uz kuću je bil malin i ledana kade sej delal led za potrebi hoteli, ribarnice, mesnic. Va malinu sej mlelo brašno, od šenice, stupal se je jašmik, mlel stari kruh va prezlu, si ljudi zi okolice dohajali su va malin poli brati Knez Frana i Ivana.
Kad bi nono finil delo okol malina i ledani, šal bi delat okol čel. Imel je preko pedeset košnic, sumporal jih je da jih ne napade, dodaval hranu i cukar ako ni bila dobra paša. Zujale su čeli okol nona, ma nikad ga ni nijedna ujula. Na glave bi klal šešir, a na njega staru gustu noninu koltrinu. Tako je štitil glavu. Na ruki bi do lakta navukal platneni rukavi z lastišon na krajeh, da mu čeli ne gredu na golu kožu. Mazal bi ruki octon pa ga čelice nisu ujidale. Mićun metlicun je čistil otvori kuda su čelice skupljačice, doletale i šle va košnicu, noseć na nožicah pelud ka bi se ćapevala ko mića žuta balica na stražnjeh nogah slagale jih, i hranile vredne čelice - radilice, one su probavile ti nektar va saće a kad bi saku napunile, zaprle bi ju tankun plahticun od voska.
I tako su se napunile kućice i sazrel med. A onda ga je čekalo vrcanje. Vadil bi jednu po jednu, gradeladu stavljal va vrcalicu. Vrcalica je bila načinjena od bačvi, poslagalo bi se saće, okretala ručno, na kurblu, med se odvajal i cedil va pripravljene kanti i kašnje podelil va staklene bocice širokoga grla i čvrsto zaprl.
Vavik je nono znal reć da je čelinjak - tvornica meda najvredneji radnici na svitu. Nami dečine dal bi komad saća skupa z voskon pa bimo slatko sasali. Neč bi se meda i prodalo, Franin med je bil nadugo poznat.
Va vrtu je nono načinil visoki čelinjak. Košnice su bile lipo šaro opiturano, saka na svojen mestu ko kamare va hotelu. Čelinjak je bil pokrit latenen krovon i na njemu je bilo napisano - Slatki dom.
Deca zi školi obahajali bi da njin nono spripoveda kako nastaje med. Kako zaprave va čelinjaku vlada najveći red. Najvažnija čela je matica - majka kraljica ka zleže jajašca, nekuliko stotin, oplodi jih trut jedini muški va čelinjoj zajednice. Kad trut obavi svoje delo čeli ga zirivaju van zi košnice. Matica tad ugiba od veloga napora. Mlade čelice se hrane polenon, kad narastu postaju nosačice ili radilice. Kada ni bilo dosti cveti na poljeh okol kuće, nakrcalo bi se na kamion košnice i otpeljalo va Bribirsku goru na "pašu". Tamo bi cvala lipica, pa livadno cviće, kuš, akacija, punile su čelice kućice va saću cvetnen nektaron i pretvarale se va med. Nona, nonić i mi dečina neko vrime bimo živeli va kućice na Ravnon poli Toni Gavana. Kad bi nono videl da je saće puno meda vrnuli bimo se nazad. Nonića su vavik zvali da pobere po drveh roj čel ke su se skupljale okolo matice, načinil bi se veli grozd a on je to pobral va vrićicu i na livade pušćal nazad va prirodu. Znal je nono kuliko su čelice potrebite prirode i oprašivanju voćak va cvatu.
Med je dobar za rekuperat celo telo nakon bolesti, kakove deboleci, kašlja, dečjega hripavca, upali grla i sinusi. Čak i kožu more zličit da rani brzo zacele. Žlica meda na dan, dohtura tira zi kuće van. Boli va štumigu nestaju kad se popije medica - z vodun. Moj nono Frana je sako jutro pil medicu načinjenu od rakije, a mi dečina namesto soka medicu z vodun i citronon. Doživel je velu starost od 86 let. Za saki je med imel svoje ime. Lipov, kaduljin, med od lavandi, livadni med, med od kostanja, od kuša i puno drugeh, prama tomu na ko su drvo ili cvet čelice hodile va "pašu". Saki med je pomagal za svoju bolest i tegobu. Još su stari Egipćani i celi stari svit poznali te dobre strani meda pa su ga zvali i tekućen zlaton a nektar - pićen bogova.
U spomen momu nonu Frane Knezu po sjećanju zi detinjstva, napisala san ovu kolumnu. A si ki su ga poznali, znaju da je bil veli ljubitelj prirodi, čelarstva vredan čovik kot čelica.