Visoko gore znad Potoka, stari Kotor skroz mrzlu ariju budnemi očami očinski gljeda na usnuli krovi Crkvenice. Samo osvetljene poneštri kažu da crkveniški puk va svojeh tepleh kućah bdi. Čekaju i slave rojenje mićega čovikovoga Spasitelja. Slave radost Božića. Na kupu su familje, okićene jelvice, šenica se zeleni, složene su jaslice. Diše slašćice.
Osvetljeni zvonik Vele crikvi i kula Kaštela ogljedaju se va škuroj studenoj vode Potoka, a on utrujen od dugoga puta zi gornjeh kraji čestitki nan nosi, pod moston modrun se dubinun mora sastaje. Zvona milo kampanaju, na polnoćku zovu, a narod va lipeh veštah preši da k maše ne zakasni.
Na jednoj bande Podvorska spi, a more va Lučice ziblje od barak široki boki. Blaženen dečjen snon snivaju našeh ribari vnuki. Svetla va Selceh blišće, crikvun Svete Katarine se diče. I Novi nan svetlemi sinjali pozdravi šalje. Na drugoj bande stari Petak kadeken budnen okon sveti, ki god je mogal, već je k maše pasal. I zvona Svetoga Antona ozvanjaju, tamo narod z druge bandi Crkvenice gre. Zvezdice na nebu kolo igraju nad Sveten Jakovon i Svetun Jelenun.
Noćas će se saki od nas va svojoj molitve pred jaslicami Novorojenomu poklonit, za mir va svitu i familjah, za strpljenje va mizerije i ozdravljenje bolneh pomolit i za kruh naš sagdanji zahvalit. Va ovu noć, va ovu tihu blaženu noć, čovik rabi bit tako blizak čoviku. Neka ti oćut ča dulje bude hranjen va našen srcu, neka novorojeno dite napuni ljubavun naši životi, neka nas uputi praven korakon ususret ovomu svetomu blagdanu i novomu letu.
Slavica Car Frišova