Beseda naša rečena, zapisana, kantana ... neće se zgubit ako je va kamiku uklesana, va knjigah zapisana, čitana, ponavljana. Va novinah zabilježena ko novost, ko opomena, ko radosna vijest. Ni zgorega ponovno ju opetovat, va noven modernen obliku prenosit, ljudami neč novo javit, staroga se spametit, nekoga se spominjat. Bila ona na našoj čakavice ili na našen lipen književnen zajiku, neka samo bude čitana i nikad ne pozabljena. Se ćemo gore navrezano i još silu toga- provat krozi naš portal na "zidu" napisat. Neka saka beseda opre vaše poneštri va svit, novu felu moderne - "poneštri"- portala – crikva.hr. Hote na ti "zid" i budite bliže nami i z nami i z našun Crkvenicun na jednu novu modu. Z mlademi ćemo pripovedat, staremi poćakulat pa će se razveselit ča imaju nekoga s ken će dve , tri razmenit. O sačemu se da govorit, o športu, o tomu ča se okolo nas dela, ča se dogaja, moremo se i našalit, nekoga utješit. Najavit ča će novoga bit va Crkvenice, ča će se delat, gradit, kakovu preporuku čut, kako verduru sadit, kada ča poset, kada ča pobirat. Moreš pročitat ku domaću besedu, ku štoriju o našemi staremi, kako sej negda živelo, kako se danas žive. Moreš čagod lipoga litratat pa lipun besedun popratit. Sača se more besedun opisat, rabi ju ko najveće blago čuvat, na decu prenest, čin lipšun ju učinit, češće zakantat. Kuliko je beseda jaka, kuliko more bit žalosna kad nan donese vijest da je prerano zaprl oče naš dragi kompanjon, sugrađanin i prijatelj Ivica Tomić, izvršni urednik „Primorskeh novin“ i „Primorskeh novitad“. Teško je prihvatit da ga nećemo više trefit va redakcije, negde vane na kafu, va njegoven jiru po obale uz fotoaparat va ki je spravljal litrati zi našega kraja. Naš dragi Ivica. Tebali smo zajedno delat i na oven našen noven projektu- vela škoda. Falit ćeš nan dragi Ivice - neka ti je lahka ova hrvacka zemljica ku si volel istun ljubavun ko i tvoju bosansku grudu.
