Zadnja je mesopusna šetemana, zadnji mesopusni četrtak znani još ko Poberuhi.
Gredu maškare, saki svojun muzikun ma z istun nakanun - gredu va poberuhi. Za dneva rano zapolne od vrat do vrat, znanomu i neznanomu zvone na vrata, kramaju, po padelicah, kuhačami lupaju, poklopcami takt daju. Ženske pokrile lica koltrinami, muški sečagod nahitili na se da budu čin grđi i smešneji, rastežu armuniku i kantaju.
"Gospa, na vrateh su van poberuhi, dobar van dan, dajte jaja van, vina natočite, za jist parićajte, nećemo vas štentat ako nan nećete niš dat. Dajte bar ku kunu za zadnju pusnu večeru. Celo leto ćemo vas spominjat i semi hvalit kako ste nas počastili“.
Tako navrezaju, huncutaju, ako j' kakova divojka va kuće, šnjun se šegaju. Parićaju zdelicu pa njin va košić kladu nekuliko jaj, ku suhu kobasicu, neka njin se najde za prezalogajit va nečijoj konobe, kada fine pobiranjen. Malo se okrepe pa dalje nastavljaju. Puno let se ni smelo hodit po kućah, bile su druge vrimena, hodilo sej' potajice, onomu koga poznaš i ki te nete tužit pulicajon da te po mestu natiruju i finiš va pržunu.
