U knjizi „Povesti biskupijah Senjske i Modruške ili Krbavske“, 1856.g. Manoilo Sladović piše o Vinodolu i Vinodolcima zanimljiv tekst:
„ ... Pod ovo okružje broji se sada bribir s omanjimi selci: dragalin, gradac, jagorva, kičeri, kosavin, kričina, podugrinac, poduljin, stale, ugrin; crikvenica s omanjimi selci: dolac, draga, dvorska, kotor, ladvić, superi, sopaljska; drivenik sa selci: kokanj, rudenice i drugimi koja su imenom žiteljah ozvana kano benići, benkovići, bačići itd.; grižane s omanjimi selci: barci, bašunje, belgrad, kostel, miroši, kamenjak i dr.; novigrad, udramalje ili sv.jelena, dirakovica, kačjak, selce, metlina, sadi, siljevice, kloštar, katun, smokovo, tribalj, bašunje, janjevali, peća, sopalj, ričina, rapci, sušik, zagon, kal, krasnica, plusnice, tribotin, valač i dr. manja selca ukupnog žiteljstva 16.390 i to čistog katolika u 10 župah. Kako prokop slovene opisuje glede na hranu i radnju tako su dan danas vinodolci, narod vrlo marljivi, rabotežni, štedni i svakoj struci umereni. Što im je narav uzkratila oni su pomnom rukom popravili i načinili svoj zavičaj gradinom (giardino) vinograd do vinograda, voćka do voćke, amo tamo gde što ječma, kukuruza a u bribirštini i pšenice. Na ledjih nose oni gnoj u stranu kano što sam o tirolu i švajcarskoj čitao a u pratnji svoje mazge obavlja on obdnevni posao na najvećem žaru u to skupa sa ženom dokle ga vanjski posao domu neizbavi da domaću skrb sasvim ženi trudnici izruči. Sada ih vidiš na cela družtva ići u ribarenje na više tjedanah, sada na gradnju kućah, cestah, železnicah po svoj carevini i tudjini, gde ti o istoj hrani živu kano da su doma, pijući vodu a štedeći dobitak za obitelj, koja ga radostno očekava. Neka je najtrudnii nečuješ zle besede iz njegovih ustiuh, ljut će glavom mahnuti al se spodliti neće. Obhadjanje po svetu ugladilo je njihove načine al im domaću nevinost i ženitbene kreposti zakrnulo nije. Već naša pesmica peva:
Što vinodol roji
Sve to lozu goji,
I kamenac tuče,
I mrežicu vuče.
Mrku mazgu goni,
Kad pred njime zvoni,
Smokve u lubari
Za vunu pazari itd.
U kleru senjskomodruškom imade uprav treći dio, koj su rodom iz vinodola medjušto je vinodol tek trinaesti dio obiuh biskupijah što veliko počitanje redovničkog stališa po vinodolu jasno ukazuje, medjušto redovnika našeg ili fratra koje iz like i krbave ja neznam ...“